Poliklinka Beograd
Džona Kenedija 10f, Beograd
Džona Kenedija 10f, Beograd
Džona Kenedija 10f, Beograd
Za BESPLATNE Viber konsultacije sa našim NAJBOLJIM hirurgom pošaljite poruku na +381 63 216 456
Koji simptomi ukazuju da je potrebno posetiti lekara specijalistu endokrinologije?Dijabetes, neplodnost, poremećaj rada štitašte (štitne) žlezde, osteoporoza, gojaznost, policistični jajnici, predstavljaju neke od ozbiljnih metaboličkih poremećaja rada endokrinog sistema i simptome zbog kojih je neophodno posetiti lekara specijalistu endokrinologije, a u nekim slučajevima specijalistu endokrine hirurgije. S obzirom na to da se značajan broj endokrinih oboljenja u svom začetku ne odražava burno, pacijenti ih često u prvo vreme ignorišu i ne prihvataju kao problem. Endokrina hirurgija i endokrinologija su specijalističke grane medicine kod kojih je broj pacijenata u značajnom porastu.
Najbolji endokrini hirurg u Srbiji i regionuProfesor Aleksandar Diklić je redovni profesor Medicinskog fakulteta, endokrini hirurg koji ima više od 30 godina iskustva.
Operisao više od 7.000 pacijenataProf. dr Aleksandar Diklić do sada je operisao više od 7.000 pacijenata sa oboljenjima endokrinih žlezda, u najvećem procentu sa oboljenjima štitaste žlezde. Endokrinolog, endokrinolog, endokrinolog – uneli ste ove reči više puta u Google pretragu jer tražite najboljeg endokrinologa u Beogradu? Na pravom ste mestu. Endokrinolog ili endokrini hirurg? Sad vas zanima koga bi trebalo da konsultujete vezano za problem koji imate? U daljem tekstu će biti objašnjeno kada je vreme da konsultujete enkrinologa, a kada za endokrinog hirurga.
Endokrini sistem ima veoma važnu ulogu u pravilnom funkcionisanju celog organizma. Žlezde sa unutrašnjim lučenjem proizvode hormone koji utiču na rast, razvoj, metabolizam, reproduktivne funkcije, nivo energije i odgovor organizma na stres.
Kada dođe do poremećaja u radu endokrinih žlezda, mogu se javiti različita oboljenja poput dijabetesa, poremećaja rada štitaste žlezde, problema sa metabolizmom, osteoporoze, gojaznosti i drugih hormonskih poremećaja. Pravovremeni pregled kod endokrinologa omogućava rano otkrivanje problema i izbor odgovarajuće terapije.
Endokrinologija je grana medicine koja se bavi proučavanjem, dijagnostikom i lečenjem poremećaja endokrinog sistema i hormona koje ove žlezde proizvode.
Hormoni predstavljaju hemijske glasnike organizma i regulišu brojne životne procese. Njihova ravnoteža je neophodna za pravilno funkcionisanje metabolizma, rada srca, nervnog sistema, reproduktivnih organa i drugih važnih funkcija.
Endokrinolog je lekar specijalista interne medicine sa užom specijalizacijom iz oblasti endokrinologije. Njegova uloga je dijagnostikovanje i lečenje bolesti koje nastaju usled poremećaja rada hormonskih žlezda.
Endokolozi Poliklinike Beograd bave se poremećajima:
Endokrina hirurgija predstavlja posebnu oblast medicine koja se bavi hirurškim lečenjem bolesti endokrinih žlezda. U zavisnosti od vrste oboljenja, može uključivati biopsiju, uklanjanje dela žlezde ili potpuno odstranjivanje obolelog organa.
Najčešće operacije u endokrinoj hirurgiji odnose se na štitastu i paraštitaste žlezde, kao i nadbubrežne žlezde.
Među najčešće izvođenim zahvatima su totalna tireoidektomija, odnosno potpuno uklanjanje štitaste žlezde, i hemitireoidektomija, odnosno uklanjanje jednog dela štitaste žlezde.
Struma predstavlja uvećanje štitaste žlezde koje može nastati usled različitih poremećaja njenog rada. Može biti praćena pojavom jednog ili više čvorova u štitastoj žlezdi (nodozna ili polinodozna struma).
U početnoj fazi struma često ne izaziva izražene tegobe i može se otkriti slučajno tokom pregleda. Međutim, ukoliko je štitasta žlezda značajno uvećana, može doći do pritiska na okolne strukture vrata, što može izazvati otežano gutanje, probleme sa disanjem, osećaj pritiska u vratu ili promuklost.
Pored funkcionalnih smetnji, struma može predstavljati i estetski problem zbog vidljivog uvećanja predela vrata.
Dijagnostika strume obuhvata pregled endokrinologa, ultrazvuk štitaste žlezde i laboratorijske analize hormona. U zavisnosti od nalaza, lekar može preporučiti dodatna ispitivanja, poput citološke punkcije čvora.
Način lečenja zavisi od veličine strume, vrste promena i opšteg stanja pacijenta. Kod manjih promena često je dovoljno redovno praćenje, dok se kod većih struma ili sumnjivih promena može preporučiti hirurško lečenje.
Kod određenih oboljenja štitaste žlezde, kada terapija lekovima nije dovoljna ili postoji rizik od ozbiljnijih komplikacija, pristupa se hirurškom lečenju. Operacija štitaste žlezde predstavlja jednu od najčešćih procedura u oblasti endokrine hirurgije.
Hirurška intervencija može biti preporučena kod značajnog uvećanja štitaste žlezde, pojave čvorova sa sumnjivim karakteristikama, karcinoma štitaste žlezde, kao i kod slučajeva kada uvećana žlezda vrši pritisak na okolne strukture.
Povećana štitasta žlezda može izazvati različite tegobe zbog pritiska na dušnik, jednjak ili glasne žice. Pacijenti mogu imati otežano disanje, probleme sa gutanjem, osećaj pritiska u vratu ili promuklost.
Cilj operacije je uklanjanje obolelog dela ili cele štitaste žlezde, uz očuvanje okolnih važnih struktura i postizanje najboljeg mogućeg rezultata za pacijenta.
Operacija štitaste žlezde izvodi se u opštoj anesteziji i najčešće traje između sat i po i dva sata, u zavisnosti od vrste zahvata i složenosti slučaja.
Tokom operacije hirurg pažljivo pristupa štitastoj žlezdi i uklanja deo ili celu žlezdu, u zavisnosti od postavljene dijagnoze i preporuke lekarskog tima.
Nakon zahvata pacijent se prati tokom oporavka, a u najvećem broju slučajeva odlazi kući već narednog dana. Povratak svakodnevnim aktivnostima moguć je u kratkom vremenskom periodu, uz pridržavanje saveta hirurga i izbegavanje većih fizičkih napora neposredno nakon operacije.
Nakon operacije na mestu reza postavlja se zaštitni flaster, dok se savremene hirurške tehnike primenjuju tako da ožiljak bude što diskretniji. Kontrolni pregled obavlja se prema dogovoru sa hirurgom, najčešće u periodu od jedne do dve nedelje nakon intervencije.
Većina pacijenata nakon operacije štitaste žlezde nastavlja normalan i kvalitetan život. Period oporavka uglavnom prolazi bez većih poteškoća, a ozbiljne komplikacije su retke kada zahvat izvodi iskusan tim stručnjaka.
Nakon potpunog uklanjanja štitaste žlezde organizmu je potrebna hormonska nadoknada, koja se najčešće uzima u obliku jedne tablete dnevno. Uz redovne kontrole i pravilno određenu terapiju, pacijenti mogu nesmetano obavljati svakodnevne aktivnosti.
Važno je redovno praćenje hormona i saradnja sa endokrinologom kako bi se terapija prilagodila potrebama organizma.
Ekspertski tim endokrinih hirurga na čelu sa Prof. dr Aleksandrom Diklićem izvodi operacije štitaste žlezde u Poliklinici Beograd. Profesor Aleksandar Diklić je redovni profesor Medicinskog fakulteta, endokrini hirurg, koji je do sada je operisao više od 7.000 pacijenata sa oboljenjima endokrinih žlezda, u najvećem procentu štitaste žlezde.
Više informacija o radu i iskustvu prof. dr Aleksandra Diklića možete pronaći na ovoj stranici: Prof. dr Aleksandar Diklić.
Život posle operacije štitaste žlezde vrlo brzo vraća se u normalu, komplikacije su veoma retke, uglavnom se radi o privremenim oštećenjima živaca koji omogućavaju pokretanje glasnih žica, što uzrokuje promuklost. Pacijenti kod kojih je odstranjena štitasta žlezda moraju uzimati hormonsku nadoknadu u vidu jedne tablete dnevno.
Sve informacije zašto nije dobro odlagati operaciju štitaste žlezde možete pronaći na ovoj stranici: NE ODLAŽITE OPERACIJU ŠTITASTE ŽLEZDE.
Dodatne informacije 011/301 80 81